Voda...

  Moćna, prastara, Vodo, što iz pare,

     ti vraćaš se u led  

  Da li sve pred sobom gromiš snažno...

  ili usnulo plutaš, kako zemlja diše,

  Da li kapaš milo, bez kraja, istrajno,

  dok u mramoru, ponor se ne iskleše   

  van pogleda svakog, ponireš sve tiše, i tiše...   

  Ti jesi svemu povod, rasprava i sled.

  Vodo milosrdna, blagorodna trajno...

  Reč'ju, mislima i delu... ti si ostvarenje...

  kako sneg što kopni,u izvorište, brzak,

  prelamaš se, i žustro peniš o stenje,

  Duhu, duši , telu... jesi otelotvorenje...

  sveukupno jedno...od bezbrojno drugih

  lednik, more, bunar, voćka, reka, ljudi,

                    i znoj i suze... raznih bića bludnih!

  Vodo milosna, za oprost svima...

                                      ovo molitva je tebi

  Posledica, čin, svrha, i začetak svakog puta,

  Sve čemu težim , jesam, pripadam, i klanjam 

  Sve od čega sazdan sam, imam, biti ću, il' ne

  tu gde najviše pripadam i obraćam se sebi...

  u svome ritualu, što kazujem, svom najdubljem sebi...

  Sve ostavljam Vodo... i poklanjam se Tebi!