U ovo vreme moraš sebe sve češće srozavati... Nužno se
kreveljiti na tuđe banalnosti i gluposti... Moraš gubiti sebe, kako bi opstajao
sa drugima... Umesto davati sebe, na korist svima... Suzno čista je prostota
zašla u svaki molekul i atom ove "naše" tzv. stvarnosti...
Ljudi bežeći u
strahu upravo od te iste stvarnosti, bezvoljno prepuštaju se lako - mislenosti
--- nema potreba za opterećivanjem --- tačnije ima je, al se umeće izrade alata
u te svrhe, negde pogubilo...ili je nikad ni bilo ---;sve je onako "jesi
čuo šta kažu". Ili ---; "pa zar nevidiš da propadamo"!!
Naravno da je pad u beskraj bez dna propasti
ne-mi-no-van! .
Kao u začaranom
krugu, ili nekoj maglovitoj, pećinskoj sferi. U utrobi omamljenja klizamo po
površnosti, neumeću analize, prihvatanju svega onakvim kakvim je sasvim, tek na
pogled.
Mi vidimo tapete.
Zid?!, a tek ono pozadi njega je zgrudvano u klupku beznadežnosti. Tako je zbeg
u malodušnost, malograđanštinu, prostodušje, ismejavanje, tupave naslade,
uzrokovan okržujućim prividom realnosti. A svaka individualna stvarnost je
čisto odsustvo želje da se menjamo... Sve je nalik grafičkom nacrtu Teslinog
fluksa...gde se naizmenično oko jednog centra kružno vrte neizmenične
struje...elektroni...a u jednom prostoru uvek iznova i iznova sreću i prepliću
...
...by M
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Jedino čovek stremi pravoj liniji...perceptivno, metafizički, mentalno... idealnom krugu...kocki. Dok u prirodi ništa nije pravolinijski, uokvireno, niti se može staviti pod neki kalup. Ukoliko se i pokuša pre ili kasnije će erodirati, korozirati, eruptirati, rasplinuti se na sve strane i opet ne nekim samo nama svojstvenim redom. Ni na nivou kvarka nema pravilnog oblika... Najbliža geometrijska forma prirodi je spirala. Sve u prirodi oblikovano je evolutivno - simbiotičkim nagonima, koji se mogu tumačiti kao naturalni obrazac ponašanja. Koji mi slabo, u većini nerazumevamo...
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Mi smo u tebi, mi jesmo ti...ono što ne znaš ni ti da jesi. Mi smo istok, i svanuće nove misli, nakon mračne, uvek prisutne... Kad pod jezikom nešto te bode, mi smo u duhu tvoje slobode. Svaki tren u kojem se pitaš "dali je to to, kako i treba biti?". Mi smo svest o svetu, i svet u svesnom. Mi glad smo onih što nisu siti. Pravi smo put, kad god skreneš sa njega. I cena i uzrok, i istina u delu svega. Mi smo pružena ruka , koju ne treba da uzmeš. Kad lice ti blagooo, dotakne sunce...i osmeh pustiš ko razlivene boje. Tad mi čisti smo istok, tvog "zapada", što ga kroje !
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
I onoga trena od kad smo ispljunuti iz najtoplije čaure majčine utrobe...udahnuli smo i prvi udah i poslednji izdah. Opipnuvši nas hladnim škaricama i preseknuvši naš pramordijalni kanal, to evolutivnu spregu sa našim predcima... dobivši šamar na oprez koji kaže; budnost...realitet...opstanak!...usponi i padovi! SpreeemaaaaN!
Mi zagrizli smo onaj lanac postojanja, koji glodaćemo do tog poslednjeg uzdaha. Upali smo u mala kolica, o koja nam okače broj, jer još ni ime nemamo, i svi smo na oko isti...kako je to samo slatka forma. Suština ostaje i nadalje, uniformisanost, stesavanje na prosečnost. Ukoliko nisi u okviru, moraš biti izopšten...svi smo kodirani...poput proizvoda na prodajnoj liniji u megamarketima. Stoga Miiirnooo!...ili pravac nazad u pleme!
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Kada neko se nađe na životnoj litici, na ivici neke moguće presudne odluke, ili pak na obronku očajanja...ima onih karaktera, koji će poput povetarca...perfidno i neprimetno da ga jednom rukom gurnu ka ponoru, a drugom ga uhvate...i omamljenim osmehom prepunim samoljublja reći " spasao sam ti život". Takvi se naslađuju svojom zlobom, i tuđom patnjom. Oni su najopasniji. Demagoško, manipulativno, politikantski tipovi ličnosti !!
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Kad se kaže kako o ukusima netreba raspravljati...to je privid o spoznanju da neko nema ukusa. Kad se kaže kako usamljenost nekad prija...obično ta ista desocijalizacija i samotnost vrišti da bude shvaćena i prihvaćena. Kad se kaže ja nisam taj i taj tip...znajte da on duboko upravo to jeste. Kad neko ističe isključivo prelepost ljubavi...on drhtavo jeca u svojoj dubokoj povređenosti od svoje želje za voljenjem. Protivrečja u nama kuljaju i iz nas nesvesno izbijaju...i trudeći se slikovito da tuđu predstavu o sebi, preobličimo... Tim činom u istom trenu mi u ogledalu pružamo ruke ka sebi samima...obično je tako...i jednostavno je tako. Kad sve ovo i sam kazujem, ja na sebe pažnju potražujem...pih...i da je samo to !?, doveka ćutao bih kao nem.!!
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Kad je u pitanju naša Turbo - estrada...broj pregleda i lajkova na Jutubetu ekvivalentan je broju psihijatrijskih slučajeva koji se vode kao "normalni", a kojima pomoći nema...smile emoticon
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
I dok baljezgam...znači da sam ogorčen...i dok sam ogorčen, znači da sam ranjiv...i dok sam ranjiv, znači da još osećam...i dok osećam ne znači i da živim...i danas je četvrtak, a za nedelju dana opet će isto biti četvrtak...
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
...kada je uteha potrebna, dali je to ljubav?...kažu jeste...
Kada zaštita i podrška su bitne, dali je to ljubav?...isto...
Kada tople reči miju ego, i blago sažaljevaju, dali je to ljubav?, uvek dušo...
Kada istina se prozbori, ne, to nije ljubav!...
Kada svaki vid slobode se ljubomorno tumači, čak i ljubomora je odraz voljenja!!!...
Kada svaki dobronameran, prijateljski savet ne prija "onom" uhu...i to biva atak na samoživost bića! Tek kada potrebna je bezuslovna podrška, ma ukom vidu...onda je sve ljubav!!!.
...Koliko potiranja i kontradikcije...samopoštovanje, da, ali samosvojnost , ne. Utešnost i milozvučnost, da...ali pozitivna kritika, ne! Čak i sexualni prohtevi vagaju se poput brašna!!! Sve iz ugla poimanja svojatanja, a ne pružanja. Jer ako smo zajedno...ti mi pripadaš!... a ne činimo sublimat jednog bića! Prosto malodušno, umesto da bude prosto otvoreno. Neuvijeno i izvitopereno... Dosta!!!
