Jezikom preci ,

  preko ostrice britve

  skliznuti lagano niz nju

  ...izreci ono sto neizrecivo je !

  Iznad svakojeg morala ,

             ova fikcija vazda lebdi

  Ipak , tmurni , maligni je oblak ,

         toliko mile nam slobode ...

  Slobode da dises

  pravo da zboris

  da stvaras , ono sto mislis

  mogucnost da zivis ,

  onako kako zboris ...,

  I nemoc da bilo sta

        drugacije budes ...,

  od onoga sto smatras

     da nasamo , pred sobom , jesi !

  Lazov od lazi , uvek se gadi ,

  a neistina , jos gnusnijom lazi , gradi

  Lopov se istome soju , slatko nasmeje

  Dok krvozednik , tudjim se strahom sladi

  A pred istim , usne mu drhte

  Prezire zivot i ruke mu krte ... !

  Zato jezikom preci , preko ostrice britve ,

  van svega je , sto moze se izreci ...

  ... umetnost je ! ..., izvan morala ,

  ... prozivljavanje je ...,

                       izvan samog zivota !

  Ziveti slobodu , u sopstvenoj vreci ,

  Mirno sasvim ... bez tuge i zala !

  U jednome , i covek , i budala ,

  buntovnik , i maska od blata ...