http://youtu.be/-pMdcLJUPUY



From the album 'The Iron Soul of Nothing', which is a remix by Nurse with Wound of Sunn O)))'s album 'ØØ Void' 
...with most vocal-parts omitted because I found them annoying.

Štrkalj je zašo na netaknuto tlo…

Sad je virus, crv…strano, nužno zlo

I komarac siše sve što mu se da

Nije kriva tvoja dobroto-čistota,

već on sam…što od tebe ‘zima

niti tvoja naiva… tvoje gluposti lepota…

Za tvoje strano biće sad…

ti koža biva tesna,

I sve prelama se, kao zmija sikće

na okovratu griva, kao plamen besna,

Sve manje, u nazad je vremena...

jer ono te uzima, čudna fenomena!,

...u prolazu negde...zmija te ujela,

Telo obuzima...nekroza preotima!!!

Svako zna da deo je bitnoga udela,

tek po neko je crv, što izrađa leptira,

grozota je lepa...ko i metamorfoza...

i neko reče „niti nosiš sočiva,

                         niti naočare u futroli“.

Kad krpelj je skoračio na bezbedno tlo,

debeo, sit...gadno naočit...

ostao si bezmoćan, sve se razotelo

I koža je tesna ostala, i griva besna...

...a šakali... u pustari , kikoću se zlo!!!  

  Zreli grozdovi , po tvojim grudima , prste !

  miris leta , koza blazeno topla , preplanula

  svilena mekoca donjeg vesa , i tragovi od haltera

  sapatom ja ... lagano dahom okolisam , preko butina sto drhte

  jer strazare ,svojim usnama podmicujem , senom sjajnog srebra ...,

  i zalazim u tvoga bica ..., jezgro , sust ... mirisne sluzokoze ,boje purpura .

  Svita "mene" , tada cvrsto gazi , svim aplauzima sveta , ponesena !

  jezikom ja prelamam , previjam te , uvijam ,

  kao sto i po mojoj kosi prodiru ruke ...prsti tvoji

  te svi ti jecaji i grcevi i kikoti i vapaji i molbe za prestati !...

  bezpomocno ... iznad svih vrhunaca i uzitaka Bozanskih

  potpuno , prepusteni sebi oni iskre iz tebe vatromete slasti !.

  Bozanstveni "egzorcizam"  , sto iz "mojeg" plemenitoga coveka ,

  daruje ti bez osvrta i bez htenja , zivotinja trenutka ...,sto je "izvan mene" .!

 

  Samo takav tren , jedina je Ljubav , sve ostalo je postovanje

  kad daruje se , bezrazlozna je svaka zelja , jer takvo je htenje ...,

  i u casu tome ljubavi je , iznova , iznova i iznova ... njezino Rodjenje .!

Hvatajući ime !

Odavno još, ja predao sam se

Od kako ime tvoje hvatam

U najdubljim začećima svoje jave

...baršunastim dahom zime

Pokraj vatre snevajući...shvatam !

Da ne mogu promeniti ti ime

A želim da pomalo zoveš se ko ja...

U trku sada hvatam , svoje rame !

Poplašeno osvrćem se, i gledam pogled svoj...

...u kojem tami tračak, iza strašne vatre

I ne mogu mu doseći, ni uzviknuti ga ne smem

Poziva me kroz eone, to ime tvoje !

Što ga na hiljade leptira, oduvek dobro zna.

Oko svoje ose, i dalje svoje rame hvatam

A na postolje kraj sebe želim da ga smirim

...zajedno nas klešući...izdignem sa dna

U nemosti jasnoj, kristalnoga zraka sunca

Zanavek probudim iz tog teškog sna...

Jer svako biće, i što biće nije...Tvoje ime zna

I dosta mi je svih tih reči pohvalnih

I previše mi je toga da „ja jesam ja“

Želim bakljom, u tami da pronađem put

Da pobegnem od svih tih stvorova dosadnih !

Znam da ne mogu biti ono što si ti...

...samo želim na tren, tihooo se uspokojiti...

MOME BIĆU VOLJENOM...

     

I KADA JA MISLIM DA SAM JA ,

I KADA TI MISLIŠ DA SI TI,

SVAKA MOJA GRAŠKA ZNOJA

SATKANA OD GREŠNOSTI ...

U ZALUD MOJE SVESNOSTI,

O SVEMU TOME...

KAD NEKO PLUTA, TAJ I TONE...

IZNOVA SE POVRATI ,

ČVRST I TUP KAO STENA

ZATO I TI ZNAŠ DA SAM JA...

I JA ZNAM DA SI TI ...

SVE ŠTO NE BI SMO, BAŠ HTELI BITI,

SAMO ZATO SE, I NEMOJ LJUTITI...

KUD MI BEŠE MISLI MOJIH KRAJ

KADA IZBORA SAM IMAO,

HTENJA, ODSUTNOSTI...

NABEĐENJA KAO KRALJ

RAZDRAGANE MLADOSTI , RASKALAŠNOSTI...

SADA SVE MI JE NA MESTU

TU, GDE TREBALO BI BITI...

SAMO IZBOR... VIŠE NEMAM ISTI...

...I ZATO SE NEMOJ LJUTITI

DOVOLJNO SAM SEBE SLAMAM...

GLUMAC SAM U SVOJOJ REALNOSTI

SVAKOG DANA DIŽEM ZASTOR DRUGI...

ULOGA MI DOBRO ZNANA, POSTOJANA...

SVAKE NOĆI DRUGE KULISE SPUŠTAM

PUBLICI SE UVEK ISTOJ KLANJAM,

SAMO POZORNICE NIKAD NISU ISTE,

MOJA BINA, RAZNIM SUNCIMA OBASJANA

NITI MOJE OČI ČISTE, KAO TVOJE KOJE PAMTIM

NEDAM DA ZABORAVIM TE NITI

NESMEM DA SE OTKLONIM OD SPASA

STOGA KADA TI MISLIŠ O MENI OD ONDA,

ZNAJ DA JA TEBE , UVEK VIDIM ISTOM...

ONAKVOM , KAKVOM HOĆEŠ BITI...

ISTOM ONOM KOJA SE OD DRUGIH ŽELI SKRITI...

ZATO UVEK ZNAJ DA TVOJ SAM !!

I PO DANU, SMEHU NEBA

SAMO TEBI NAMERENOM

I U TAMI...TERETU SVOG TI NA GRUDIMA

NAJTESKOBNIJOJ MUČNOJ SVITI...

NIKADA SE NEMOJ... NALJUTITI...



NI NA ČEMU...IKAD... ZAMERITI

Ona ima jednostavno kožu sazdanu od najlepšeg materijala koji sam ja ikada dotaknuo...to i nije koža, ne...ukoliko je poredim sa drugim telesnim omotačima... To je „ njen omotač duhovnosti“... pa izgleda u skladu sa njenim duhom, i omot je tako plah, mek i topao, omamljujuć i upijajuć...uffff

„To“ ima nekakvo privlačno magnetno svojstvo koje mi ni trena ne dopuštaju da se duhom i telesno, otklonim od nje... Iskreno smatram da je greota da ne bude dirana, pipkana i doticana, vođen analogijom da je to isto kao kad bi bilo koje umetničko remek delo bilo sklonjeno od pogleda ili sluha , onih koji mu se dive.

Iz tog razloga sam je zamolio, sav preneražen i očajan zbog neprisutnosti njenog bića kraj mene, da se u trenutcima naše razdvojenosti, ona dodiruje sama...a pri tom da pokuša čitav ritual da doživljava kroz moju senzibilnost, ipak znajući da zna kako ja to , po načinu energetske nivelizacije i konstrukcije samog stiska, „zgnječa“... doživljavam. Ona može da na tren bar oživi to osećanje koje isključivo pliva u nestvarnom i bezrečnom univerzumu. Te se neću ni truditi da ga dočaram.

Samom reprodukcijom moje percepcije , „njenog omotača duhovnosti“... daje mu bar delić , potpuno zaslužene pažnje, koju inače treba uvek da ima. Osećam se odabranim, samo! zbog tog aspekta naše veze. Dok druženja, družbovanja, razmena priča, iskustava, nadopunjavanja, i predopunjavanja, zbog kojih bi se često svađali (a i to volim kod nas, iskreno), plakanja i smejanja, uživanja u koje čemu i ničemu...ostavljam pod dubokim ključem misterije. I dok je tako...ja biti ću blažen...

Misli..........

U ovo vreme moraš sebe sve češće srozavati... Nužno se kreveljiti na tuđe banalnosti i gluposti... Moraš gubiti sebe, kako bi opstajao sa drugima... Umesto davati sebe, na korist svima... Suzno čista je prostota zašla u svaki molekul i atom ove "naše" tzv. stvarnosti...

  Ljudi bežeći u strahu upravo od te iste stvarnosti, bezvoljno prepuštaju se lako - mislenosti --- nema potreba za opterećivanjem --- tačnije ima je, al se umeće izrade alata u te svrhe, negde pogubilo...ili je nikad ni bilo ---;sve je onako "jesi čuo šta kažu". Ili ---; "pa zar nevidiš da propadamo"!!

Naravno da je pad u beskraj bez dna propasti ne-mi-no-van! .

  Kao u začaranom krugu, ili nekoj maglovitoj, pećinskoj sferi. U utrobi omamljenja klizamo po površnosti, neumeću analize, prihvatanju svega onakvim kakvim je sasvim, tek na pogled.

 Mi vidimo tapete. Zid?!, a tek ono pozadi njega je zgrudvano u klupku beznadežnosti. Tako je zbeg u malodušnost, malograđanštinu, prostodušje, ismejavanje, tupave naslade, uzrokovan okržujućim prividom realnosti. A svaka individualna stvarnost je čisto odsustvo želje da se menjamo... Sve je nalik grafičkom nacrtu Teslinog fluksa...gde se naizmenično oko jednog centra kružno vrte neizmenične struje...elektroni...a u jednom prostoru uvek iznova i iznova sreću i prepliću ...

...by M

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Jedino čovek stremi pravoj liniji...perceptivno, metafizički, mentalno... idealnom krugu...kocki. Dok u prirodi ništa nije pravolinijski, uokvireno, niti se može staviti pod neki kalup. Ukoliko se i pokuša pre ili kasnije će erodirati, korozirati, eruptirati, rasplinuti se na sve strane i opet ne nekim samo nama svojstvenim redom. Ni na nivou kvarka nema pravilnog oblika... Najbliža geometrijska forma prirodi je spirala. Sve u prirodi oblikovano je evolutivno - simbiotičkim nagonima, koji se mogu tumačiti kao naturalni obrazac ponašanja. Koji mi slabo, u većini nerazumevamo...

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Mi smo u tebi, mi jesmo ti...ono što ne znaš ni ti da jesi. Mi smo istok, i svanuće nove misli, nakon mračne, uvek prisutne... Kad pod jezikom nešto te bode, mi smo u duhu tvoje slobode. Svaki tren u kojem se pitaš "dali je to to, kako i treba biti?". Mi smo svest o svetu, i svet u svesnom. Mi glad smo onih što nisu siti. Pravi smo put, kad god skreneš sa njega. I cena i uzrok, i istina u delu svega. Mi smo pružena ruka , koju ne treba da uzmeš. Kad lice ti blagooo, dotakne sunce...i osmeh pustiš ko razlivene boje. Tad mi čisti smo istok, tvog "zapada", što ga kroje !

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

I onoga trena od kad smo ispljunuti iz najtoplije čaure majčine utrobe...udahnuli smo i prvi udah i poslednji izdah. Opipnuvši nas hladnim škaricama i preseknuvši naš pramordijalni kanal, to evolutivnu spregu sa našim predcima... dobivši šamar na oprez koji kaže; budnost...realitet...opstanak!...usponi i padovi! SpreeemaaaaN!

Mi zagrizli smo onaj lanac postojanja, koji glodaćemo do tog poslednjeg uzdaha. Upali smo u mala kolica, o koja nam okače broj, jer još ni ime nemamo, i svi smo na oko isti...kako je to samo slatka forma. Suština ostaje i nadalje, uniformisanost, stesavanje na prosečnost. Ukoliko nisi u okviru, moraš biti izopšten...svi smo kodirani...poput proizvoda na prodajnoj liniji u megamarketima. Stoga Miiirnooo!...ili pravac nazad u pleme!

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Kada neko se nađe na životnoj litici, na ivici neke moguće presudne odluke, ili pak na obronku očajanja...ima onih karaktera, koji će poput povetarca...perfidno i neprimetno da ga jednom rukom gurnu ka ponoru, a drugom ga uhvate...i omamljenim osmehom prepunim samoljublja reći " spasao sam ti život". Takvi se naslađuju svojom zlobom, i tuđom patnjom. Oni su najopasniji. Demagoško, manipulativno, politikantski tipovi ličnosti !!


++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Kad se kaže kako o ukusima netreba raspravljati...to je privid o spoznanju da neko nema ukusa. Kad se kaže kako usamljenost nekad prija...obično ta ista desocijalizacija i samotnost vrišti da bude shvaćena i prihvaćena. Kad se kaže ja nisam taj i taj tip...znajte da on duboko upravo to jeste. Kad neko ističe isključivo prelepost ljubavi...on drhtavo jeca u svojoj dubokoj povređenosti od svoje želje za voljenjem. Protivrečja u nama kuljaju i iz nas nesvesno izbijaju...i trudeći se slikovito da tuđu predstavu o sebi, preobličimo... Tim činom u istom trenu mi u ogledalu pružamo ruke ka sebi samima...obično je tako...i jednostavno je tako. Kad sve ovo i sam kazujem, ja na sebe pažnju potražujem...pih...i da je samo to !?, doveka ćutao bih kao nem.!!

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Kad je u pitanju naša Turbo - estrada...broj pregleda i lajkova na Jutubetu ekvivalentan je broju psihijatrijskih slučajeva koji se vode kao "normalni", a kojima pomoći nema...smile emoticon

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

I dok baljezgam...znači da sam ogorčen...i dok sam ogorčen, znači da sam ranjiv...i dok sam ranjiv, znači da još osećam...i dok osećam ne znači i da živim...i danas je četvrtak, a za nedelju dana opet će isto biti četvrtak...



+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

...kada je uteha potrebna, dali je to ljubav?...kažu jeste...

Kada zaštita i podrška su bitne, dali je to ljubav?...isto...

Kada tople reči miju ego, i blago sažaljevaju, dali je to ljubav?, uvek dušo...

Kada istina se prozbori, ne, to nije ljubav!...

Kada svaki vid slobode se ljubomorno tumači, čak i ljubomora je odraz voljenja!!!...

Kada svaki dobronameran, prijateljski savet ne prija "onom" uhu...i to biva atak na samoživost bića! Tek kada potrebna je bezuslovna podrška, ma ukom vidu...onda je sve ljubav!!!.



...Koliko potiranja i kontradikcije...samopoštovanje, da, ali samosvojnost , ne. Utešnost i milozvučnost, da...ali pozitivna kritika, ne! Čak i sexualni prohtevi vagaju se poput brašna!!! Sve iz ugla poimanja svojatanja, a ne pružanja. Jer ako smo zajedno...ti mi pripadaš!... a ne činimo sublimat jednog bića! Prosto malodušno, umesto da bude prosto otvoreno. Neuvijeno i izvitopereno... Dosta!!!