Still Corners - Beginning To Blue

....OBROCI...


  Stolice , okolo stola
  i presvlaka na njemu
                        cista .
  Na stolicama porodica ,
  harmonicno , poredjana ...
  kao svakog dana , ista .

  Obeduju ritualno
  svako svoju supu srce
  skoro kao jedan ...
  neko ovde mrzi bestijalno
  neko tone , trivijalno ...    
  sav nistavan i bedan .

  Na redu je meso  sad , krvavo
  i krompir pire , "beli"
  majka redom utvrdjenim ,
  po porciju svakom
  dobronamerno deli .


  I medj' zvonjavom escajga ...
                  ... keramike ,
  i glabanja sa koski , mesa ...
  neko s' osmehom , spontano
                         kroz podrig ...
  priseca se necega , i ...
  neko nervozno ..., nogom str^esa .!

  Stigla je mirisna ..., za vrhunac
  pita od kupine i od jagoda slatko
  neki medj' sobom , kidaju jadac
  dok nervozno telo
  iznutra sto kipi ...
  nogar stola opipava glatko .
  On prozdire svoje ...
  guta kao zadnje ,
  a kolenom trza sve vise i jace
  sve pocinje da odskakuje po stolu
  i njegova dusa ..., najednom place ...
  jecaje iznutra nemogavsi da spreci
  sav u "kontri" , u grcu i u bolu
  ipak ... dalje guta sve ono na stolu ,
  kao da gutajuci , ispunice prazninu .

  Stolice sad , okolo porusene ...
                  i sto u sredi
  a presvlaka sva od ras - pr'sutih ,
                          masnih mrlja
  neko tinja , neko goriii !!!
  neko opet cuti ... taji ,
  a neko uvek 'zbori
  neko trpi , g u t a ...
  neko bas voli da te zaboli ...
  vise od svakog zalogaja ...,
  neko uziva u tome da povredi .!!!
  Majka ce oprati sve za njima
  a neko od gutanja ce poceti da s^edi* .?                
                     
                                                                   *s^edeti - osedeti            HEKS A SENS   mart 2008.
  

Jin i jang...

Osnovna i najprimarnija od svih podela među živim bićima, jeste na Žensko i Muško !

Dok je sve, unutar vaseljene...i van nje (ukoliko postoji, a verujem da da)...opipljivo i neopipljivo...svi odnosi energija, reakcije na akcije, uzročnost i posledičnost, jesu prizvod srazmere i balansa između ženskoga i muškoga principa !!!

Tako i svi karakteri, stavovi, zakonitosti, ideje i njihova stremljenja, stvaranje i destrukcija, jesu odraz prelamanja dominantnosti ova dva esencijalna principa. Gde je nadmetanje, ambicija, nadmoć snage a detinjast duh, brzopletost i nepromišljenost...ledena krutost i egzaktno viđenje...jeste i princip Muškog.

Tamo gde je stvaranje, lepota i oduševljavanje uz prisutnost trezvene logike...evolucija i revolucija, strast, ezoterija, lepršavost vatre...jeste sveprisutnost Ženskog principa.

Da ne bi bilo zbunjenosti...jasno je da u oba polariteta postoje extremi...te je uništenje, politička demagogija, religijski fanatizam prdukt muškog zastranjenja. Gde vlada profana liberalnost, zaludna žrtva, patetika, naklonjenost ideologiji jednoumlja, feminizam (a gore šovinizam), jeste krajnost ženskoga principa.

Upravo te krajnosti i nastaju kao posledica nemoći sagledavanja, ili pak strah, bežanje od uviđaja postojanja ova dva ključna i potpuno zasebna entiteta, a unutar svakoga od nas, i njihove prisutnosti svuda oko nas. Na mikro i na makro nivou.

Oslobodite se stega svih učenja u kojem isključivo pokušava se nametnuti samo jedan princip, koji po inerciji teži da anulira onaj drugi ! Mudro sagledavajte simbiozu ili raskol istih u vama i oko vas !!!

    By Heksa-a - Sens

...padovi...i, padovi...

Svaki put, pružajući joj , njoj, (nekoj) ruku u nadi da će mi ona učiniti život fantazijom, ta ruka bi vremenom uvek iskliznula. I to je shvatanje sebe i svoje imaginarne prirode. To je moja uobrazilja kako bi ona trebala da bude. Ali nikada nije. Sva ta mašta, i maginacija jeste ono što potiskujem da bih vodio tzv. "život" ! Svako njezino isklizavanje iz mog naručja me samo čini svesnijim te protivrečnosti postojanja i življenja...radosti i tuge!

Svuda oko nas, i duhovi u nama...

 Nevino i gnusno puštaju svoj dah...

 Svileno svirepo kao slučaj Harms...

 Po obodima, ivicama , granicama hašeg hrama...

 Kao deca zaigrana, u sopstvenosti liticama...

 Niti su u mikro , niti su u makrosvetu...

Sluhom ih ne možeš dotaći...

 Ali oni nas mogu, kada god požele...

 S one strane znanog, kikolje se...

Presiti a otužni, u toplom našem strahu...

I hladnoći vansvetnoga, tavore u prahu...

I najveći skeptik , mora da se plaši...

 Mitovi i priče, u pramordijalnom dahu...

Duhovi u nama, i svuda oko nas...

U zbegu od sebe samih mi tražimo spas.

Promišljanja.......

Postalo je potpuno sumanuto komentarisati bilo kakav zao senzacionalistički događaj. Upravo zato što i oni koji pozivaju na toleranciju i razumevanje, apsurdno sede na istoj klupi sa onima koji se zalažu za slobodu misli i izražavanja. Niti je prvo niti ono drugo nezavisno niti slobodno od ma čijih uticaja.

Baš zato se i dešava ju takve gadosti koje nam pretrpavaju vidik!

U momentima dok se takve „nevladine“ organizacije finansiraju, a istom trenu na drugim krajevima sveta bi od te količine „nezavisnih para“ moglo da se spase na hiljade gladnih, bolesnih i neskućenih...dok je tako ovaj svet će tonuti u sve dublji i dublji paradox!

Na hiljade je loših uzroka, koji će prozvesti na još više, još gorih posledica...

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Biti Ciničan...jeste odraz promišljenosti o svetu oko sebe. Shvatajući apsurd i ljudsku manjkavost, vispren um ima potrebu da to i karikira, kao neku vrstu protivteže na ono što vidi. 
Dok je Sarkazam, pomalo zajedljiva vrsta humora, donekle ogorčena na sve to isto što i cinizam shvata i reaguje...

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Meni ste Vi ljudi jasni kao Dan!!!
Ali kad je praksa i pragmatika u pitanju sa vama...u potpunom sam Mraku !!!

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

U budućnosti koje se već upravo sad dešava paralelno sa ralnošću u virtuelnosti... Gde je svako tu pritajeno i nikoga nema istinski... Gde se svako skriva iza slika, melodija, avatara, čineći expresiju sebe kakvu žele intimno biti po malo, ili po više prezentovati... Tu gde svako i nemošću svojom objavljuje čežnje, strahove, namere, užase, žudnje svakodnevnice... Ovde , gde zavist i ogađenost i oduševljenje i licemerje se prepliću konstantno u tehnofilijskoj pomami... I tu gde iskrenost biva najomraženija forma izražavanja, upravo zato što niko nema smelosti da je iznese a toliko vapimo suvih usta za njom... Upravo tu, u sada, gde budućnost se razgranjuje i neumitno širi poput epidemije vlage i buđi o zidovima naše stvarnostne, nemoćne ograničenosti... Baš tu...gde jesmo !

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Kad zaista shvatiš misao "...kako je sve moguće...a ništa ne mora biti...", i počneš toliko relativizirati svaku činjenicu i fakat... 
... Onda znaj da si na pravom putu ka sebi !!!

by Right NOW...

++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Kako samoća prosto ume da izobliči nekog... Nema izuzetaka !
I oni nesretno bogati... i sretno siromašni...i u lažnoj vezi, braku... i sa svom srećom i dečijim smehom... i navodno isunjeni bogom...
Osamljenost je potpuno specifkum kategorija, koja ima svoju osnovu u praznini...
Nema izuzataka...ako se neko usamljenim oseća, i to ne ume da promeni...ne znam !!!

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Treba se uvek sećati ljudi...podsećati se...

Ako počnemo da zaboravljamo druge...i oni nas...Sebično zaboravićemo sebe same !!!

‘’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’

O budnosti i individualnom ja

Ljudska duša spava u mraku slijepa i neuka, među morama ili čarobnim pojavama svojih snova. 
A mora ili čarolija, dođe na isto; obje su čar - maya.One su opasan procijep, gdje ljudska duša može posve zaspati, gdje može svoju budnost tako izgubiti da se više nikad ne probudi. Takav čovjek vječno tumara među snoviđenjima, tone u vječni vrtlog čarobnihslika. To su pospani, oni su začarani i žive u vjeri: samo spavaj, spavaj, tvoje vrijeme još nije došlo. I njihovo vrijeme nikad neće doći. To su učenici koji, dok Gospodin moli, spavaju. 

"Ja" čovjeka ispalog iz punoće bitka degradiralo se, zatvorilo, utonulo u omamljenost i suzilo se na individualno Ja; to degradirano Ja u degradiranoj zbilji ima i degradirani osjećaj zbilje, a to je svijest. Degradiranu zbilju svaka iskonska predaja: od Veda do Platona, zove nepostojećom. Djelatni elementi koji igraju ulogu u svijesti nisu zbilja nego snoviđenja. U svijesti živi svijet maye. Taj degradirani bitak je fragmentaran, raspada se - i zato je raznovrstan i neobuhvatljiv. 

Znanje ne spašava. Jedino budnost. Jer što je spas? Ne drugo nego ukinuti ja i postati univerzalna osoba. Ne drugo nego izaći iz zatvorengo života i dignuti se u otvoreni bitak. Ne drugo nego iz pospane omamljenosti, probuditi se u zbilji.

Prvi je znak budnosti da se u čovjeku javlja nejasna sumnja: maya ili osjetilni svijet samo je čarolija, me on kako Platon kaže. Nepostojeće. 

Budan čovjek počinje vidjeti i znati da u svijetu postoji nepromijenjiva istovjetnost. Osjetilno i iskustveno mnoštvo i mnogovrsnost indivdualnih Ja, jest san. Onaj koji izlazi iz mraka koji pokriva svijet, taj prepoznaje tu čaroliju mnoštva kao mayu.
Čovjek u tom trenutku nije više individualno Ja nego univerzalna osoba. I ta univerzalna osoba više ne obitava u životu nego u bitku. Znak raspoznavanja obitavanja u bitku jest spoznaja: svijet je Jedno. Hen panta einai, kako Heraklit kaže. Pospani imaju svoje posebne svjetove, budni imaju jedan jedini zajednički svijet.

I onaj kojemu je svako živo biće postalo Ja, taj se probudio; i gdje je tuga, gdje su brige ako umiješ vidjeti Jedno?

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Neka tvoj princip volje postupa onako, u skladu s tim kako bi mogao biti zakon za sve ljude

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Zaista je nesvrsishodno , posipati sebe pepelom...jer je jedino smisleno pokušati iz pepela izroniti nov kao Fenix!!!!

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Svima Vama što plutate u svojim oblacima uobrazilje, svojih čistota, nepogrešivosti i neznanja samouvida...

...vaša ljubav je potreba da posedujete onog drugog...a ne da ste u saživotu s istim...

...Sunce prosto uvek sija samo za vas, Mesec plače nad vašim neostvarenim snovima...

...ali ne drage moje...Ono sija za Nas, ili bi barem trebalo, ili je barem obasjavalo neka vaša lica u mojim očima...

....ali sad progledavam, a srce tamničim i bacam u bukagije....

...jer vaša empatija, suosećanje, graniči se sa sažaljenjem prema prosjaku, ili pregaženom cvetu...

....NE!, to nije isto prijeteljice. To čak nije ni približno....

...vaše poimanje slobode shvata ukidanje onog tuđeg ...i to je kvarnos čista poput dijamanta...

...i vi što sebe vidite kao monahinje ...imenitelje duhovnosti u trenu...

....a u sledećem se ližete sa džipovima i svim komformizmima ovoga sveta...

....Neeeeeee.....ništa to nije tako...

....A sve je to licemernoi krajnje samoživo...

...I to VAS! Boli...istina vas boli...

...no zaslužujete svaku iglu pobodenu u srce, um , dušu...ili barem ono što time nazivate...

...i sad čista gorčina zbori iz mene....

....duboka povređenost zbog zablude u veru u tuđu zabludu...

...i neka se večno kajem zbog reči ovih...ali ćutati ne smem!!!

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Život je težak „virus“ za najsavršeniji oblik „organizma“ po imenu Smrt !!!

...citat iz filma „Zero Theorem“...jedna od jeretičnijih i podlo odvažnijih misli koje ikad čuh.

Pa me u nastavku i dodatno inspirasala na recimo da, ako tako postavimo vrednosti, onda je abortus, pobačaj, najprefinjeniji produkt takvog organizma....a uopšteno nezačivanje poroda i čak „celibat“ kojim su neke pojedine religije naklonjene (kao nasušnom potrebom za asketskim uzvišavanju duha, a po meni najgorem obliku potiranja naturalnih potreba)...paradoksalno klanjanje Smrti kao perfektno oformljenom organizmu.

Otud čak i mnoge teze da religija izdiže ne-život i proćerdavanje istog u ne-čarima koje život omugaćava, proizilaze tačnim ukoliko se ova početna misao uzme , shvati malo ozbiljnije!

--------------------------------------------------------------------

Nikako mi nije jasno zašto se pojam, tj. reč „VERA“ iz nesvesnog dela bića, primarno povezuje sa Crkvom i njenom doktrinom.

  Smisao vere je u potrazi za sopstvenim, osobenim smislom !

  Vera u neoborive zakone prirode, daje na saznanju da se jedino čovek odmetnuo od nje same !

  Dok teologija nameće da bez vere u Boga, ne postoji ni vera u sebe, niti vera uopšte...upravo je snaga individualnosti i vera u sebe ono što crkvu i sve forme i oblike (poput partija, kultova, koorporacija) koji su i iznikli na osnovu hrišćanskog morala...neumoljivo plaši.

   Dakle vera u sopstvenoj svrsi svoga delovanja, kazivanja, i postojanja, jeste mnogo značajnija u oblik apstraktne vere...

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Kod nas Srba, ili onih koji se tako deklarišu(besomučno I bezmisleno), pored te usađene I ko maljem uterane miomanije, polako iz nje prelazimo nekromantiju. Jer se pojedinci toliko oduševljavaju sa đarom u očima, nekim našim “herojima”, “žrtvama”, tom ratničkom I viteškom pogibeljnošću….da se neko neutralan prosto zapita jesmo li mi pagani (ne podržavajući ni hrišćanstvo)…da li imamo ikakav kulturološki obrazac da odvojimo realnost od tih legendi I uzdizanja raznih “pojedinaca”, bez da o njima imamo ikakvo utemeljeno saznanje. Pa je tako čuvena priča za heroja NOB-a, po čijem prezimenu nosi ime mog grada u kom prebivam…Žarka Zrenjanina…koji je inače ubijen pri sexualnom činu , ili da ne kažem na jebačini, s leđa od ko zna koga….pa je to možda I simbolički dalo na težini njegovom herojstvu. Pa ko se u Srba ne bi pohvalio takvom smrću???...taj onda Srbin I nije…amin!!

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Uvek nam je ono što ponajviše nam fali, a toliko bi to hteli biti, ili čak posedovati...skoro nalik panju u oku " onoga" drugoga, kod kojeg je to tako primetno jasno i značajno očito !

  U međuprostoru, na ivici...između kamenih bregova što urlaju za dahom, i usnulog horizonta na spokoju dana... Ti otvorila si svoje grudi, zasekla staru ranu ...od svoje krvi načinila ritual odbegnuća...od svih glasova u tvome srcu, svih tih vrisaka u svome stanu...i svaku bi žrtvu darivala, zarad, od svog nemira pobegnuća.

  Tvoje biće tanano je, misli tvoje krotke, ali duh nemiran...neukrotiv...pa detetom još te čini, što sa svetom u neskladu je.

  Svaku vodu dao bih ti , sa izvora svog začetka, kada znao bih da utolila bi žeđ svoju za opstajanjem...sa visina spustio bih te , jer se tamo večito gušiš, al sa novim ti opravdanjem. Meso je tvoje plemenito, aristokratski čisto, pa stoga nemaš bliskih, da bol svoj utopite isto... Vrisci, grabež, kaljuga, jagma...ono je što ti vidiš, a time si darovana...breme je tvoje nužnosti stigma...poput pošasti koju čeka jato vrana.

  Urlici iz pravremena, jauci što će doći...u međuprostoru si ovog trena...nepostojnog, i nemirnog nalik tebi. Kad bih samo umeo da shvatim, svu tu dubinu patnje, žalio ne bi ni sebe ni časa...samo da bliže jedno drugom postanemo par što vlada, zemljom koju nema ni jednoga svoga grada...nit granica, nit građana...samo mi, uzidani u međuzoni svojeg večnog saživljenja...