Svaki put, pružajući joj , njoj, (nekoj) ruku u nadi da će mi ona
učiniti život fantazijom, ta ruka bi vremenom uvek iskliznula. I to je
shvatanje sebe i svoje imaginarne prirode. To je moja uobrazilja kako bi ona
trebala da bude. Ali nikada nije. Sva ta mašta, i maginacija jeste ono što
potiskujem da bih vodio tzv. "život" ! Svako njezino isklizavanje iz
mog naručja me samo čini svesnijim te protivrečnosti postojanja i
življenja...radosti i tuge!
No comments:
Post a Comment