http://poezija.6forum.info/t2015-dusan-matia



http://www.poezijasustine.rs/poezija-poznatih-velikih-pesnika

SUTRA OPET

Znam šta me čeka
Tovar prekopane zemlje
Ne nije ni važno neću ni znati
Ne pričajmo o tom.

To nije sutra
To nije vreme što neizbežno nadolazi
I puni jedra i svetlost rascvetava
Nije večnost što brža je od zvuka i
Brža od zvezda:
Munja što iznenadno
Sve vlati krvi veže.

Znam šta me čeka
Ne pričajmo o tom.

To nije sutra
Sutra je opet i opet i opet
Sutra je plima što opet zašumori
Sutra je klupa opet u parku svakojakom
Nad grobljem koje niko i ne sluti
Da tu je pod busenjem trava
(Ekipa arheologa opet će stići kasno
Tek prekosutra)
Imena naša zaborav je zbrisao davno.

Znam šta me čeka
Tovar bačene zemlje
Ne nije važno neću ni znati
To nije sutra.

Sutra je kuća nova
Kuća već stara
Prljavo stepenište
Memljivi zadah soba
Kuća sa zidom žutosivim
Sa zidom punim psovki i imena.
Sutra je kuća stara
Sa zidom okrečenim belim
(Pesma jutarnja)
Sa zidom taman toliko drugim da ipak je zid prekoputa
Taman toliko istim da ipak nije postojan toliko.

Sutra je sunce i očaj
Očaj i sunce.

Znam šta me čeka
Pepeo da razveje ga vetar
To nije sutra
Nije vreme što neizbežno nadolazi.

Sutra je ista patnja i slučajne reči
Nemo što rane
Sutra je isto more što se isto
Ponavlja
Sutra je novi smeh i nova radost
Sutra je vino danas

Sutra je soba nova
U njoj dete neko plače
Sutra je soba druga
U njoj drugo dete pesmu staru
Da razume napamet uči
Sutra je soba treća
U ogledalu budnom i slepom
Golo rame sanja
Sutra je ulica bez straha
Sutra je mirna kavanska terasa
Sutra je polje kom kraja nema
Sutra je vreme što krhko nadolazi.

Sutra su ljudi što krhko vreme nose
Sutra su mrtvi što mrtve sutra prevazilaze.

Sutra je očaj i sunce
Očaj i sunce.

Sutra je nova patnja i slučajne reči
Tebe što hrane
Sutra je novo more što se staro
Ponavlja.

Sutra je isti smeh
Ista radost.

Sutra je vino danas

Znam šta me čeka
Zaborav da upije me bez ostatka
Ne nije važno neću ni znati
Ne pričajmo o tom
Sutra je vreme neizbežno što krhko nadolazi
Sutra su ljudi krhki što vreme neizbežno nose
Sutra je zaborav što zaborav sutra prevazilazi.

Sutra je danas tu već među nama.

Dušan Matić

Still Corners - Beginning To Blue

....OBROCI...


  Stolice , okolo stola
  i presvlaka na njemu
                        cista .
  Na stolicama porodica ,
  harmonicno , poredjana ...
  kao svakog dana , ista .

  Obeduju ritualno
  svako svoju supu srce
  skoro kao jedan ...
  neko ovde mrzi bestijalno
  neko tone , trivijalno ...    
  sav nistavan i bedan .

  Na redu je meso  sad , krvavo
  i krompir pire , "beli"
  majka redom utvrdjenim ,
  po porciju svakom
  dobronamerno deli .


  I medj' zvonjavom escajga ...
                  ... keramike ,
  i glabanja sa koski , mesa ...
  neko s' osmehom , spontano
                         kroz podrig ...
  priseca se necega , i ...
  neko nervozno ..., nogom str^esa .!

  Stigla je mirisna ..., za vrhunac
  pita od kupine i od jagoda slatko
  neki medj' sobom , kidaju jadac
  dok nervozno telo
  iznutra sto kipi ...
  nogar stola opipava glatko .
  On prozdire svoje ...
  guta kao zadnje ,
  a kolenom trza sve vise i jace
  sve pocinje da odskakuje po stolu
  i njegova dusa ..., najednom place ...
  jecaje iznutra nemogavsi da spreci
  sav u "kontri" , u grcu i u bolu
  ipak ... dalje guta sve ono na stolu ,
  kao da gutajuci , ispunice prazninu .

  Stolice sad , okolo porusene ...
                  i sto u sredi
  a presvlaka sva od ras - pr'sutih ,
                          masnih mrlja
  neko tinja , neko goriii !!!
  neko opet cuti ... taji ,
  a neko uvek 'zbori
  neko trpi , g u t a ...
  neko bas voli da te zaboli ...
  vise od svakog zalogaja ...,
  neko uziva u tome da povredi .!!!
  Majka ce oprati sve za njima
  a neko od gutanja ce poceti da s^edi* .?                
                     
                                                                   *s^edeti - osedeti            HEKS A SENS   mart 2008.
  

Jin i jang...

Osnovna i najprimarnija od svih podela među živim bićima, jeste na Žensko i Muško !

Dok je sve, unutar vaseljene...i van nje (ukoliko postoji, a verujem da da)...opipljivo i neopipljivo...svi odnosi energija, reakcije na akcije, uzročnost i posledičnost, jesu prizvod srazmere i balansa između ženskoga i muškoga principa !!!

Tako i svi karakteri, stavovi, zakonitosti, ideje i njihova stremljenja, stvaranje i destrukcija, jesu odraz prelamanja dominantnosti ova dva esencijalna principa. Gde je nadmetanje, ambicija, nadmoć snage a detinjast duh, brzopletost i nepromišljenost...ledena krutost i egzaktno viđenje...jeste i princip Muškog.

Tamo gde je stvaranje, lepota i oduševljavanje uz prisutnost trezvene logike...evolucija i revolucija, strast, ezoterija, lepršavost vatre...jeste sveprisutnost Ženskog principa.

Da ne bi bilo zbunjenosti...jasno je da u oba polariteta postoje extremi...te je uništenje, politička demagogija, religijski fanatizam prdukt muškog zastranjenja. Gde vlada profana liberalnost, zaludna žrtva, patetika, naklonjenost ideologiji jednoumlja, feminizam (a gore šovinizam), jeste krajnost ženskoga principa.

Upravo te krajnosti i nastaju kao posledica nemoći sagledavanja, ili pak strah, bežanje od uviđaja postojanja ova dva ključna i potpuno zasebna entiteta, a unutar svakoga od nas, i njihove prisutnosti svuda oko nas. Na mikro i na makro nivou.

Oslobodite se stega svih učenja u kojem isključivo pokušava se nametnuti samo jedan princip, koji po inerciji teži da anulira onaj drugi ! Mudro sagledavajte simbiozu ili raskol istih u vama i oko vas !!!

    By Heksa-a - Sens

...padovi...i, padovi...

Svaki put, pružajući joj , njoj, (nekoj) ruku u nadi da će mi ona učiniti život fantazijom, ta ruka bi vremenom uvek iskliznula. I to je shvatanje sebe i svoje imaginarne prirode. To je moja uobrazilja kako bi ona trebala da bude. Ali nikada nije. Sva ta mašta, i maginacija jeste ono što potiskujem da bih vodio tzv. "život" ! Svako njezino isklizavanje iz mog naručja me samo čini svesnijim te protivrečnosti postojanja i življenja...radosti i tuge!

Svuda oko nas, i duhovi u nama...

 Nevino i gnusno puštaju svoj dah...

 Svileno svirepo kao slučaj Harms...

 Po obodima, ivicama , granicama hašeg hrama...

 Kao deca zaigrana, u sopstvenosti liticama...

 Niti su u mikro , niti su u makrosvetu...

Sluhom ih ne možeš dotaći...

 Ali oni nas mogu, kada god požele...

 S one strane znanog, kikolje se...

Presiti a otužni, u toplom našem strahu...

I hladnoći vansvetnoga, tavore u prahu...

I najveći skeptik , mora da se plaši...

 Mitovi i priče, u pramordijalnom dahu...

Duhovi u nama, i svuda oko nas...

U zbegu od sebe samih mi tražimo spas.